Da Prsti Ne Zarđaju

Drveni sto sa vezenim stolnjakom pored puta. Na njemu pletena korpa, zastava Srbije, flaše i tegle domaćih proizvoda – skromna, ali dovoljno atraktivna slika da privuče putnike koji najčešće gravitiraju ka Etno selu Vrdnička kula . Poslednjih godina, kula ima sve više posetilaca, a Saša Radujkov , vlasnik tezge, sve više kupaca. Dolaze i naši i stranci. Da se sklone od gradske gužve i pobegnu od stresa. U skoro netaknutu prirodu južnih padina Fruške gore, borove i lipove šume. Dolaze da uživaju u jedinstvenom spoju etno i modernog st ila. „U životu je najvažnije da negativno pretvoriš u pozitivno“. Tako svoju priču otpočinje Saša nakon što nas je poslužio domaćim sokom od koprive. Jednim delom usmeren na evociranje uspomena, drugim na tezgu ispred vikendice. „Vikendicu sam kupio pre 18 godina jer mi je ćerka zbog bolesti morala često ovde u banju. Svi su me kritikovali i savetovali da kupim negde drugde. Sada ipak misle da sam pametan. Nisam pametan, samo me je onaj od