Danijela Gencel: NAĐITE POSAO U KOM OSEĆATE ADRENALIN (VIDEO)

Ljudi radeći posao koji ne vole suočavaju se sa anksioznošću i depresijom jednako kao oni koji su nezaposleni, pokazala su istraživanja australijskog profesora Pitera Batervorta (Peter Butterworth) sa Instituta za istraživanje zdravlja ljudi u Kanberi.

Jedna od onih koja je ovo na vreme shvatila je Novosađanka Danijela Gencel koja je nakon rada na televiziji Pink i Telekomu odlučila da pokrene svoj biznis – ketering Tirador. Inače je diplomirani novinar, majka dve ćerke od tri i godinu i po dana te je često i razgovor sa mušterijom, kako kaže, „prava akrobacija“. Bilo je naporno uklopiti sve sa malom decom, ali je, ističe Danijela, mnogo napornije raditi posao koji ne voliš.

Danijela Gencel

- Cenim sebe dovoljno da ne želim da radim posao koji ne volim. Nisam više želela toliki deo svog dana da poklanjam nečemu prema čemu nemam nikakvu strast. I tad sam počela da razmišljam šta je to što me čini srećnom, što bi me ispunjavalo i znala sam da je to hrana – kaže ona u intervjuu za MarijaBlog.

Blagosloven je svako, dodaje Danijela, ko pronađe posao koji ga inspiriše, koji radi sa osmehom, i sa kojim na kraju dana nije umoran, nego uzbuđen. Ističe, ko pronađe „tu stvar koja ga pokreće“ naći će način da izgura do kraja.

Kada je pre godinu dana pokrenula ketering u kom uglavnom sama kupuje namirnice, priprema ih, dekoriše, razvozi porudžbine i servira znala je šta mora da poseduje da bi uspela i izborila se za mušterije - „sve je moralo da bude savršeno“. Tako su njeni recepti za uspeh spoj odličnog ukusa ketering zalogajčića i kreativnosti, inovativnosti u serviranju i dekorisanju hrane što podrazumeva stvaranje nečeg novog, do tada neviđenog na tržištu. Stoga, kako kaže, svaki dan razmišlja kako da zalogajčiće uklopi sa koštunjavim voćem, kockicama čokolade, cvećem i sve to na drvenim daskama ili kamenim tanjirima.

Za početak bila su potrebna i početna sredstva. Osim toga strpljenje, inovativnost i velika strast.

1. Kako ste pokrenuli biznis? Jel bilo neophodno puno para?

- Srećom je to bio neki početak za koji nije trebalo toliko novca koliko strpljena, mašte i ideje da se ljudima predstavi kako treba. Мi smo u početku imali ulaganja u posuđe, što nije bilo malo. Ali onog momenta kad odlučiš da to sprovedeš po svaku cenu tada mnogo drugacije posmatraš stvari. Tada ne vidis prepreke jer znaš da si pronašao svoju stvar i da ceš to sprovesti sigurno kako tako.

2. Da li planirate da konkurišete za državne subvencije?

- Morala sam da krenem od svog novca, ali s obzirom da hoću da proširim obim posla, da kupim još opreme, zaposlim ljude... za to će mi koristiti sredstva i subvencije od grada. Više šanse za dobijanje subvencije imaju lica koja su već pokrenula biznis i bar nešto imaju. Možda bi trebalo da postoji neki pravedniji sistem da dobiju i ljudi koji imaju samo ideju, ali ne i sredstva.

3. Da li ste se plašili rizika? Da nećete uspeti?

- Momenat kad sam shvatila da me nista ne može zaustaviti je taj kada nam je odobren kredit za stan na 25 godina, a ja dan kasnije dala otkaz. Ako je to prošlo, rekla sam sebi ja više nemam granice! Osim toga, ja sam ketering pokrenula na porodiljskom odsustvu i imala sam pet meseci rok da vidim da li ću uspeti, ako ne, opcija je bila da se vratim u Telecom. Tako da nisam imala šta da izgubim. Ipak, niko ti ne garantuje da ćeš uspeti, koliko god da si originalan, da imaš ideju, da se trudiš. Uz sve to moras imati i malo sreće. Mi smo je imali. Ljudi su fantastično odreagovali na naš ketering.

4. Šta mislite zašto su dobro odreagovali?

- Zato što smo krenuli sa stavom ako ćemo da radimo, radićemo drugačije. A to ćemo dobiti na osnovu kvaliteta. Radićemo hranu koja neće svima možda biti dostupna niti jeftina, ali ćemo znati kolika god da je cena da će oni znati da je taj proizvod vrhunski. Osim ukusa, bitno je serviranje hrane, maštovitost da budemo sigurni da osoba koja naruči naš ketering to vidi prvi put. Hrana je sama sebi ukras. Ona zaslužuje ako je tako kvalitetna da bude dobro i servirana. 

      

5. Kada je došla prva zarada kojom ste bili zadovoljni?

- Posle dva do tri meseca je došla. Tad sam rekla to je to. 

VIDEO: Da li možete da živite od svog biznisa? https://www.youtube.com/watch?v=9varDQXf4w0

6. Osim novca, stalno ističete da je potrebna strast prema poslu. Da to bude nešto što nas pokreće.

- Jako je bitna ljubav i strast prema poslu. Ja sam uveče posle radnog dana srećna. Ne osećam umor, samo adrenalin. Jer uglavnom po difoltu upisujemo fakultete i malo ko od nas se zapita šta je moja stvar, šta je to što mene pokreće, šta je to što radim, a da se ne umorim, šta je to što radiš sa osmehom. A onaj ko to nađe u životu, taj ima neverovatno sreće.

7. Da li biste bili ispunjeni da niste poslovno zadovoljni?

- Ja ne bih. Zato sam i morala da promenim posao. Zato sam se borila da radim ono što volim. Ne kažem da to treba svako, ne kažem da svi moramo biti preduzetnici. Ja sam znala da ne mogu da idem svaki dan da idem na posao koji ne volim. Jer sve je tvoj izbor kako ćes da organizujes, jer ako ti nećeš sebi da napraviš da ti svaki dan bude do maksiimuma ispunjen, niko neće. Prosto imaš dužnost prema sebi.

8. Šta nedostaje Novom Sadu? Gde vidite prostor za novu preduzetnicu?

- Nisam pozvana da govorim o tome. Ali sada vodjena svoijim iskustvom znam da ako postoji dobra ideja, ako ljudi vide da neko daje sve od sebe , da se trudi, da to hoće da izgura, taj će pronaći put. Sada uz društvene mreže možeš lako da se promovišes, da predstavis ideju -  koja god da je ako je to tvoja strast i želja, naći će put.