MOGUĆE MINIMALNO POSKUPLJENJE SOCIJALNOG HLEBA "SAVA"

U narednom periodu moguće je minimalno poskupljenje takozvanog socijalnog hleba od belog brašna (T-500) zbog, kako kažu u novosadskoj Žitouniji, povećanja cena pšenice i eventualnog povećanja trgovinskih marži. Ovo pitanje pokrenuto je nakon ukidanja Vladine „Uredbe oobaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašnja T- 500“ prema kojoj maloprodajna cena ovog tipa hleba nije smela biti veća od 46 dinara.

- Imamo nezvanične podatke da pekari planiraju da proizvođačku cenu ovog hleba povećaju za oko tri dinara, jer se inače hleb prodavao ispod cene koju je propisivala uredba. Osim toga, porasle su cene sirovina i troškova proizvodnje hleba -  rekao je direktor Žitounije Zdravko Šajatović.

Šajatović dodaje da će i sa mogućim poskupljenjem, cena socijalnog hleba i dalje biti niža od propisanih 46 dinara, jer za sada ne postoje poremećaji na tržištu koji bi prouzrokovali veća povećanja.

- Nema naznaka da će doći do drastičnih promena jer imamo dovoljno pšenice i brašna i za domaće potrebe i za izvoz. Takođe, u Srbiji ne postoji mogućnost da neko monopolski uredi cenu hleba jer imamo preko 3000 proizvođača hleba i samim tim veliku konkurenciju. 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 2018. godine ukupno je proizvedeno skoro tri tone pšenice, što je za skoro 30 odsto više u odnosu na  proizvodnju 2017. godine. Prema rečima Šajatovića, pšenica je u zadnjih mesec dana poskupela dinar i po, a brašno oko dva dinara.

UDRUŽENJE POTROŠAČA: POVEĆANJE TROŠKOVA PROIZVODNJE IZGOVOR ZA POSKUPLJENJE

Predsednik novosadskog Udruženja za zaštitu prava potrošača „Prosperitet“ Radomir Ćirilović smatra da je povećanje troškova proizvodnje izgovor da se poveća cena hleba.

- Trgovci će se dogovoriti da cena tog tipa hleba bude veća, a pošto Uredba više ne važi oni jednostavno mogu tako da se ponašaju na tržištu. Po meni će Ministarstvo trgovine već uskoro morati da vrati Uredbu - kaže Ćirilović.

„Uredba o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašnja T- 500“ ukinuta je početkom februara jer, kako je ministar Rasim Ljajić izjavio za TANJUG, „nema ekonomskih opravdanja za njeno važenje“.  Sa tim se slaže i novosadska Žitounija koja je i tražila ukidanje Uredbe. Direktor Šajatović je rekao da propisi takve vrste postoje samo u vanrednim okolnostima i nekim poremećajima na tržištu, što sada nije slučaj. Osim toga, istakao je da država ne treba da propisuje cene u uslovima slobodnog tržišta, ali da treba da reaguje ako dođe do zloupotrebe od strane pekara ili trgovaca.

UKIDANJE UREDBE OPRAVDANO?

Inženjer tehnologije i profesor na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu Aleksandar Fišteš smatra da ukidanje Uredbe ne bi trebalo da dovede do većih promena cena i da je njeno ukidanje opravdano.

- Nije dobro da jedan segment u lancu proizvodnje bude ograničen cenom, kao što je na primer da cena vekne ne sme da pređe 46 dinara, a drugi segmenti budu prepušteni tržišnom formiranju cene, kao što je slučaj sa pšenicom i brašnom. Uzimajući sve u obzir ukidanje uredbe čak može i doprineti da imamo realniji odnos cene i kvaliteta hleba - objašnjava Fišteš.

POGOĐENI SOCIJALNO UGROŽENI GRAĐANI?

Ukidanjem Uredbe, dodaje Ćirilović, država je prestala da štiti socijalno ugroženo stanovništvo za svakodnevnu namirnicu.

- Primaoci socijalne pomoći i minimalnih zarada su upućeni na socijalni hleb i na sve što je jeftino. Socijalno ugrožene porodice kupuju više hleba, jer ne mogu da kupe meso - rekao je Ćirilović.

Sa druge strane, zaštitu socijalno ugroženih, smatra Šajatović, treba da sprovodi država na svom budžetu, a ne na budžetu privrednika. Prema njegovim rečima, Uredba o jeftinijem hlebu trebalo bi da se odnosi samo na socijalno ugrožene, a ne na sve, kao što je do sada bilo.

- Država treba da vodi socijalnu politiku i da štiti najugroženije, ali to treba da radi Ministarstvo rada i socijalne politike na teretu budžeta. Međutim, mi nemamo socijalne karte i nemamo precizne podatke o tome ko je socijalno ugroženih i koliko ih ima - rekao je Šajatović.

HLEB I PO 30 DINARA, ALI KAKAV JE KVALITET?

Na tržištu u Srbiji hleb može da se kupi i za 30 dinara, ali se postavlja pitanje kvaliteta tog hleba. Država je Uredbom indirektno propisivala i kvalitet socijalnog hleba, jer je navedeno šta mora da sadrži za veknu od pola kilograma: 370 grama brašna T-500, so 7,4 grama, kvasac 9,25 grama i aditiv 1,48 grama.

- Pitanje je od kog brašna se prave ti jeftiniji hlebovi i kolika im je gramaža. Jasna je razlika kad uzmete onaj od 50 dinara i onaj od 30 - izjavio je Ćirilović.

Profesor Fišteš navodi da kvalitet brašna zavisi od količine proteina u njemu.

- Brašno se svrstava u određeni tip prema sadržaju pepela, odnosno sadržaju mineralnih materija u brašnu. Ipak, kvalitet brašna, a time kasnije i kvalitet hleba pre svega zavisi od količine i kvaliteta proteina (glutena) u brašnu. To znači da možemo imati dva brašna istog tipa, recimo T-500, a da je njihov kvalitet značajno različit i naravno kao posledica toga da imamo hleb različitog kvaliteta, iako su proizvedeni od istog tipa brašna - navodi Fišteš.

Direktor Žitounije rekao je da je ove godine generalno manji kvalitet hleba od roda pšenice 2018. godine zbog velike količine kiše i da se to delimično koriguje aditivima.

Ministar Ljajić je ostavio mogućnost da se Uredba vrati ako dođe do značajnijih cenovnih ili drugih poremećaja na tržištu.


➤ Ovaj tekst sam napisala za Novosadski reporter