PORUKA MLADIH: "KADA SISTEM BUDE UREĐEN, E TAD ĆEMO OSTATI"

Omladinske organizacije skeptične su u pogledu mogućnosti novoformiranog Koordinacionog tela za praćenje ekonomskih migracija pri rešavanju problema odliva mozgova. Ističu da je neophodno popraviti ekonomsku situaciju, olakšati i podsticati zapošljavanje mladih, ulagati u obrazovanje, ali i raditi na uspostavljanju pravednijeg društva, zdravog sistema vrednosti i okruženja u kom će ljudi želeti da ostanu.

Koordinaciono telo formirano je nakon istraživanja Organizacije za ekonomsku bezbednost i saradnju  OEBS prema kome je Srbiju za osamnaest godina napustilo 650.000 građana. Među njima je najviše onih starosti između 15 i 24 godina. Telo čine predstavnici ministarstava, predstavnici SANU, članovi sindikata i Univerziteta u Beogradu, a na čelu je ministar za rad Zoran Đorđević.

Prema rečima jednog od članova Koordinacionog tela i bivšeg predsednika Organizacije srpskih studenata u inostranstvu Aleksandra Jakovljevića, glavni zadatak tela biće da preduzme niz mera za unapređenje kvaliteta života kako bi podstaklo građane da ostanu u Srbiji.

- Koordinaciono telo nema zadatak da spreči odlazak ljudi iz Srbije. Sprečavanje podrazumeva određen vid represije, a to ni u kom slučaju nije želja članova Koordinacionog tela – naveo je Jakovljević. 

Dodaje da je želja Koordinacionog tela da stvori sistem koji će uspešne, mlade ljude podstaći da se vrate u Srbiju.

- Želimo da pružimo Vladi Republike Srbije i njenim organima predloge mera koji će unaprediti život i poslovni ambijent u Srbiji i smanjiti broj ljudi koji svoju budućnost traže van granica Srbije - rekao je Jakovljević.

Koordinaciono telo će, kako tvrdi Jakovljević, prilikom predloga mera, posebno voditi računa o grupama koje najviše odlaze, kao što su lekari i medicinski radnici, mladi, profesionalni vozači, tehnička lica.

Predsednik Saveza studenata Univerziteta u Novom Sadu Aleksandar Ostojić ističe da je važno što je osnovano telo koje će se baviti migracijama, ali je skeptičan prema njegovom učinku.

 - U nekoj meri može da zaustavi odlazak, što ne znači i da hoće. „Migration case study”, kao i odbori koji se bave ovim pitanjem jesu veoma zastupljeni u svetu, a, nažalost, tek sada tako nešto postoji i kod nas, mada bolje ikad nego nikad. Međutim, ovo je kompleksan problem s brojnim faktorima, za koje sumnjam da se mogu ispraviti na mikroplanu i u tako kratkom vremenskom roku - smatra Ostojić.

Iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), koja okuplja omladinske organizacije u Srbiji, kažu da je pitanje koliko će formirano telo imati prilike da zaista kreira politike, te da složen problem s odlaskom mladih ne može rešiti jedan akter.

- Od izuzetne je važnosti da se konačno ostvari međusektorska saradnja u radu na politikama koje će unaprediti položaj mladih, između ostalog i putem saradnje s već uspostavljenim strukturama, poput Saveta za mlade Vlade Srbije. Potrebno je raditi na unapređenju sistemske brige o mladima u svim oblastima koje su za njih važne -  navodi KOMS.

NEZAPOSLENOST, BEZNAĐE, KORUPCIJA...

KOMS je 2017. sprovela istraživanje o položaju i potrebama mladih u Srbiji, među skoro 400 ispitanika uzrasta između 15 i 30 godina. Prema rezultatima istraživanja, 70 odsto ispitanika bi se preselilo iz mesta u kom živi, 44 odsto u Zapadnu Evropu, a 16 odsto u neki veći grad u Srbiji. Da država ne ulaže dovoljno u obrazovanje smatra 85 odsto ispitanika, a više od polovine ispitanika smatra da političke partije ne rade u njihovom interesu.

Najčešći razlozi za odlazak koje su ispitanici naveli jesu nezaposlenost, nizak životni standard, korupcija, sistem vrednosti, beznađe, obrazovanje, bezbednost.

- Sve su to stvari koje teraju mlade iz Srbije, a nekako postaje dominantno da ne vide, pre svega, ekonomsku budućnost u Srbiji. U dobrom delu razočarani su u politički sistem, nemaju nade u bolje sutra i da će ovde moći pristojno da žive - objasnili su u ovoj organizaciji.

POVRATAK TREBA DA BUDE VEĆI

Mladi iz Srbije odlaze i na školovanje, što im je postalo pristupačnije zbog stipendija koje mogu da dobiju. Motiv za odlazak je, prema rečima Jakovljevića, i želja za sticanjem novih znanja i profesionalno ostvarenje, naročito u oblastima koje nisu dovoljno razvijene u Srbiji.

Iskustvo Organizacije srpskih studenata u inostranstvu, čiji je predsednik bio Jakovljević, pokazuje da trend povratka studenata postoji, ali i da je potrebno uraditi još mnogo kako bi on bio znatniji. Najveći broj mladih stručnjaka vrati se odmah po završetku ili do dve godine nakon završetka osnovnih ili master studija, ali neki i tek nakon osam do deset godina radnog iskustva u inostranstvu.

- Studenti se iz inostranstva vraćaju iz tri razloga: prvi predstavlja mogućnost da znanje i iskustvo stečeno u inostranstvu primene u Srbiji, zbog čega su velike kompanije veoma rade da takve ljude zaposle u svojim firmama. Drugi je pokretanje svoje kompanije u Srbiji,a treći razlog je emotivni, odnosno vraćanje porodici i prijateljima, ne želeći da budućnost grade van svoje zemlje - objasnio je Jakovljević.

ODLIV MOZGOVA SE NE REŠAVA AD HOC TELIMA

 Da bi povratak bio znatniji i da bi građani ostajali u Srbiji, naši sagovornici kažu da bi, pored ekonomskih uslova, trebalo uspostaviti pravednije društvo „zdravog sistema vrednosti”. Veruju da bi se neki i odrekli većih zarada u svetu ako bi Srbija bila uređenija.

- Nemoral, šund i kič, nepotizam, korupcija, veličanje materijalnog bogatstva, šovinizam, vređanje našeg intelekta, rukovođenje nestručnih, lažne diplome i sve ono što nas čini bolesnim društvom i društvom koje iz svakog od nas izvlači ono najgore, to su razlozi odlaska mladih. Kada mladi prepoznaju da je sredina zdravija, da ćemo u takvoj sredini raditi i stvarati porodicu, e tada ćemo ostati kaže - studentski ombudsman UNS-a Lazar Ćosić. Kako kaže, odliv mozgova se ne rešava ad hok telima, nego dugogodišnjim radom s mladima.

S druge strane, predsednica organizacije AISEC Novi Sad Jelena Kovačević, koja se, između ostalog, bavi pitanjima volonterskih i stručnih praksi, smatra da uporni i posvećeni mogu da uspeju gde god da žive.

- Ono što bi se moglo uraditi, to je da se mladima više skrene pažnja na prilike koje ih okružuju kod nas. Isto tako, bilo bi korisno da vide primere ljudi iz Srbije koji su ostvarili ono što oni veruju da bi mogli negde van. Ljudi koji žele da ostvare nešto biće uporni i ostvariće svoj cilj, bez obzira na to gde  i u kojim uslovima se nalaze - smatra naša sagovornica.

Ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Zoran Đorđević okarakterisao je odlazak građana kao “pitanje svih pitanja” i naveo da treba reagovati pre nego što Srbija uđe u EU. Međutim, to pitanje moglo bi se pogoršati već 2020. godine, jer je Nemačka usvojila Zakon o useljavanju kvalifikovane radne snage bez viza.

Ovaj tekst sam napisala za Novosadski reporter