ŽIVOT NA DALEKOM ISTOKU: KINA I JAPAN "OBEĆANE ZEMLJE"

Srbiju je za 18 godina, prema podacima OEBS-a, napustilo 650 000 građana što je bila crvena lampica da ministar Đorđević pokrene osnivanje Koordinacionog tela za praćenje migracija u pokušaju zaustavljanja daljeg odliva. 

Verujem da se većina vas pita šta će to telo da uradi? Da li će da ima čarobni štapić da zaustavi nezaustavljivu želju za boljim, ili samo pristojnim životom? Ili je potrebno život ovde učiniti pristojnim? No, o tome šta će Koordinaciono telo da radi, čitaćete sledeće nedelje. 😊

U nastavku, pred vama je priča troje mladih građana Srbije koji su otišli na studije i rad na Istok, u Kinu i Japan. Zašto su odabrali Istok, a ne Zapad: obrazovanje, standard, život na Istoku? Šta im nedostaje iz Srbije? Da li bi se vratili? Na koje su kulturološke razlike morali da se naviknu? 

JapanTravel

Novosađanka Sonja Stojanov otpočela je novi život septembra prošle godine na Univerzitetu Đaotong u Kini. Da spakuje kofere u njenom slučaju presudno je uticala želja boravka i studija u inostranstvu. Kako je dobila stipendije i kineske i britanske vlade, morala je da odluči na koju će stranu. Odabrala je Istok. Univerzitet u Šangaju nudio je joj je duži program studija i veće mogućnosti za pokretanje biznisa u vezi sa međunarodnom trgovinom.

-    - Život u Šangaju kao i same studije je sjajan. Ne mislim da se metod studiranja ovde mnogo razlikuje od onog na Zapadu, ali od Srbije, svakako da. I Zapad i Iskok imaju svojih prednosti. Smatram da je Kina neprikosnovena ukoliko je neko zainteresovan za trgovinu. Na mnogim konferencijama ovde, studenti su i više nego dobro došli i ovde se obrazovanje ceni. Starije kolege rado izaze u susret da podele svoje iskustvo i znanje - kaže Stojanov.

Sonja Stojanov

Po svemu sudeći, najveći kineski grad bio je dobar izbor za Sonju. Stipendija joj pokriva troškove života i studija, oseća se dobrodošlom i prihvaćenom u novom svetu svakodnevnih izazova milionske metropole.

         - Ne mislim da bih na Zapadu bolje živela nego u Šangaju, samim tim što je stipendija kineske vlade bolja od mnogih na Zapadu i što je Šangaj razvijeniji od mnogih razvijenih zapadnih gradova. Osim toga, život u Kini je mnogo manje stresan od brojih zemalja Zapada - rekla je Stojanov.

Bivši student novosadskog Fakulteta tehničkih nauka Vladimir Popović smatra da je odlazak u inostranstvo i odabir određene zemlje stvar ličnih želja, prioriteta, vrednovanje drugih uslova života, ne samo materijalnih. U Japanu živi već sedam godina. Otišao je na doktorske studije arhitekture kao stipendista japanske vlade, a trenutno radi u jednoj međunarodnoj kompaniji u Tokiju. Interesovanje za Japan i japansku arhitkturu kod njega je pobudio profesor Ranko Radović, inače jedno vreme predavač na japanskom univerzitetu.

Popović je živeo i na Zapadu, i nije mu se dopalo. Odabrao je Istok baš zbog drugačijeg načina života u odnosu na Zapad.

-      - O Zapadu nikad nisam ni razmišljao ozbiljno. Srbija je dovoljno Zapad u tom smislu. Na Istok me je valjda vuklo to što je mnogo drugačiji od Zapada. Ljudi su mnogo obazriviji prema drugima, znaju i odgajani su tako da se svet ne vrti oko njih pa su im tako i očekanja od drugih manja ili makar realističnija. Zna se red, nema kriminala i nasilja ni u tragovima. Ljudi su manje opterećeni religijom i prošlošću. Ima i negativnih stvari, naravno, ali meni ovo odgovara - izjavio je Popović.

Standardom života u Japanu je zadovoljan, ali smatra da bi u nekoj razvijenoj zapadnoj zemlji možda i bolje živeo. Ipak, ističe bezbednost, uređenost, socijalnu i zdravstvenu zaštitu „Zemlje izlazećeg Sunca“.

Vladimir Popović 

         - Standard je meni lično dobar, ali za zapadnjačke poglede na svet je verovatno lošiji nego što se veruje o Japanu. S druge strane, ceo Japan je apsolutno bezbedno, nema lopova i secikesa da čekaju da trepneš pa da ti otmu bilo. Hrana je odlična, uvek sveža. Usluga je besprekorna. Zna se šta je čija odgovornost, znaju se procedure i nema prebacivanja sa šaltera na šalter. Nema štroke, pasa lutalica, nema dece i žena ostavljenih na ulici od strane celog društva da prose za goli život. Nema sviranja u saobraćaju, nema agresije, nema dovođenja pred svršen čin, nema zakasnelih uplata, nema neisplata... Zdravstvena zaštita je skoro pa savršena, verovatno najbolja na svetu - navodi Popović.

KVALITET OBRAZOVANJA NA ISTOKU NE ZAOSTAJE ZA ZAPADOM

Profesor Bojan Lalić i rukovodilac Sekretarijata Konzorcijuma institucija visokog obrazovanja Kina – CIEZ koji se bavi saradnjom sa Kinom u oblasti obrazovanja kaže da odluka o studiranju na Istoku, Zapadu ili Srbiji zavisi od toga šta neko smatra izazovnim. Odabir destinacije i univerziteta zavisi od uslova za rad i stručnosti kadra, ali i od toga koja se oblast istražuje.

-      - Ako je to tradicionalni menadžment onda je to svakako SAD, za mašinogradnju i tešku industriju to su Rusija, Nemačka, za poljoprivredu Holandija i dr. Ako ste avanturista i želite da proučavate ekonomije u uzletu jer će vam se pre ili kasnije dogoditi da se sa njima susretnete u radnom veku onda su Kina, Indija, Brazil i Rusija dobre destinacije – rekao je Lalić i dodao da je znanje koje se stiče na Istoku vrlo konkuretno i može biti cenjeno od strane zapadnih poslodavaca - rekao je Lalić.

Profesor Lalić ističe da je obrazovanje u Zapadnoj Evropi i na Istoku socijalna kategorija, a u Sjedinjenim Američkim Državama ekonomska kategorija i samim tim nije jeftino. Uslovi za istraživanje, dodaje, ne zaostaju za onima na Zapadu, a trenutno geopolitička i ekonomska situacija više ide na ruku Istoku.

-      -   Na istoku sada vri. Svi su tamo. Šangaj, Peking, Šendžen, Moskva, Delhi... svi ovi gradovi puni su studenata iz svih krajeva sveta. Šangaj Đaotong Univerzitet predstavlja jednu od najprestižnijih škola na svetu, poput MIT i SAD - izjavio je Lalić.

Iskustva kineskih univerziteta, kaže Lalić, univerziteti u Srbiji mogu da iskoriste na osnovu ugovore o saradnji u vezi sa razmenom studenata, profesora, zajedničkog istraživanja. Profesor ističe da Fakultet tehničkih nauka svake godine pošalje u Kinu između pet i sedam studenata.

PROFESORI ENGLESKOG JEZIKA U KINI

Tijana Topić je jedna od brojnih građana Srbije koji su u Kinu otišli da predaju engleski jezik. Radila je u prosveti u Srbiji, ali kada ju je koleginica, koja je ranije otišla u Kinu, preporučila poslodavcu, spakovala je kofere i nije se pokajala.

-      -    Izuzetno sam zadovoljna životom u Kini. Ne može da se uporedi sa životom koji sam imala u Srbiji. Živim i radim u malom gradu, imam odličnu platu, uspem da uštedim svaki mesec, retko kuvam u stanu, često izlazim na piće sa kolegama - rekla je Topić.

Tijana Topić

Iako veruje da bi joj prilagođavanje na kulturološke razlike na Zapadu bilo lakše, smatra da tamo ne bi dobila uslove koje je dobila u Kini.

-       -   Ovde su me čekali uslovi koji su mi odgovarali: posao u struci, lepa plata i radno vreme. Na Zapadu ne bih nikad dobila ovakvu priliku bez obzira na moje kvalifikacije. Priče koje čujem od kolega i prjatelja koji žive na Zapadu razlikuju se od onoga što ja doživljavam ovde i više mi se sviđa da budem ovde.

MAŠINA PERE HLADNOM VODOM, NEMA RADIJATORA I CENTRALNOG GREJANJA

Kulturološke razlike postoje, ali se mogu ublažiti korišćenjem i konzumiranjem onoga na šta smo navikli:

-     -    Imam zapadnjačku veš mašinu i WC šolju umesto čučavca, grejem se na klimu iako ovde ljudi nemaju običaj da pale grejanje i najveći deo vremena nose jakne, pijem kafu i čaj umesto tople vode, pronašla sam par mesta koja služe hranu nalik zapadnjačkoj - rekla je Tijana.

-      -    Ogromne su razlike i ne postoji način da se mi ovde sasvim asimilujemo. Uglavnom smo se privikli i ne pridajemo previše značaju čak i kad nam je „japanski način“ nelogičan.

Nema „žene koja čisti kuću“, bejbisiterki, mašina pere veš hladnom vodom, nema radijatora i centralnog grejanja - kaže Vladimir.

„FALI MI MERAK U SRBIJI“

Povratak u Srbiju neki imaju na umu, ali tek kada ekonomski osnaže i ostvare svoje ciljeve zbog kojih su otišli.

-       -  Moj plan za sada je da se jednom vratim u Srbiju. Ako ostvarim ciljeve ovde, život u Srbiji ne bi nailazio na prepreke zbog kojih većina odlazi iz Srbije, a to su mogućnost napredovanja I finansijska stabilnost. Dobre strane povratka su život uz moju porodicu I prijatelje, ali se nadam da će se system vrednosti u Srbiji promeniti jer je trenutni za mene neprihvatljiv - kaže Sonja.

-      -   Vratila bih se u Srbiju jer suprug i ja planiramo da imamo decu, a ne bih volela da odgajam decu u zemlji čiji jezik i kulturu ne poznajem. Pokušali bismo da živimo u Srbiji, ali smo spremni da se otisnemo u svet i preselimo u neku drugu državu ako ne bude išlo - rekla je Tijana.

-      -   Fale mi moji ljudi, fale mi neke naše tradicije, merak, bre, ali znam i dobro šta mi sve ne fali, tako da ta vrata nikad neću sasvim zatvoriti.. S druge strane, takva nam je zemlja kakvi smo mi, pa ako mora da se gura, ćutao bih i gurao. Trenutno sam ovde gde jesam, ne kao neki konačan izbor već više kao kombinacija sticaja okolnosti i nekih svojih ličnih ciljeva i izazova. Ja se osećam kao da sam „trenutno na radu u insotranstvu“, pre nego kao emigrant - kaže Vladimir.

Ne postoje zvanični podaci o migracijama građana Srbije na Istok. Sudeći po pričama naših sagovrnika, nekoliko hiljada kilometara i velike kulturološke razlike mogu da se prevaziđu da bi se ostvario cilj -  dominantno ekonomski, ali i sveukupni bolji uslovi života.

➤ Ovaj blog nastao je modifikacijom članka koji sam napisala za Novosadski reporter