SUROGAT MATERINSTVO U NEPALU "TEŠKO" 85 000 EVRA

Surogat materinstvo, rađanje za drugog, kada neka treća osoba rodi dete paru koji to ne može, još uvek nije dozvoljeno u Srbiji. Donesen je Prednacrt Građanskog zakona koji po prvi put legalizuje surogat majčinstvo, ali on još nije usvojen, zbog čega neki parovi surogat majku pronalaze u Indiji i Nepalu.

Surogat majka je osoba u koju se ubaci embrion od materijala žene i muškarca koji žele bebu (nameravani roditelji) i ona praktično ima ulogu inkubatora – da nosi bebu, porodi se i preda je roditeljima. Prema Prednacrtu Građanskog zakona surogat majka i nameravani roditelji bi sklopili ugovor o rađanju prema kome je surogat majka samo žena koja iznosi trudnoću, a pravni roditelji koji stiču sva zakonska roditeljska prava i dužnosti su nameravani roditelji. Prema pravima i obavezama iz ugovora, surogat majka je dužna da preda dete roditeljima, a roditelji da preuzmu dete bez obzira kog je pola ili fizičkih osobina.

Beograđanka Snežana Stanojević dete je dobila putem surogat majke u Nepalu. Nakon 20 godina pokušavanja, nije mogla da iznese trudnoću zbog male materice. Poučena iskustvom sestre koja je dobila dete uz pomoć surogat majke, odlučila se za taj process koji je koštao 85 000 evra.

- Htela sam svoju bebu. Predlagali su mi doktori različite varijante usvajanja, ali sam  shvatila iz brojnih analiza da mogu da imam svoje dete, te sam sa suprugom došla na ideju da dobijemo surogat bebu. Pomirila sam se sa činjenicom da neću moći da nosim svoju bebu, što je za mene, kao ženu, bilo poražavajuće. Ali cilj je bio imati svoje dete, ako ne prirodno, onda na neki drugi način - rekla je Stanojevićeva.

Pre Nepala, imala je još dva neuspela procesa u Ukrajini i Indiji. Za Indiju se odlučila jer, kako kaže, tamo je uspešnost dobijanja deteta veća nego u evropskim zemljama. U Delhiju, tvrdi Stanojevićeva, veći broj žena se odlučuje na pružanje usluge surogat majke i samim tim kada se neko odluči na taj proces u klinikama već postoje medicinski pripremljena žena da nosi vašu bebu. Međutim, za Indiju je bila neophodna medicinska viza koju Srbija nije izdala.

- Ja sam se spremala ovde, žena u Indiji se spremala, prošli smo dug komplikovan proces da bi nam u Srbiji rekli da ne izdaju medicinske vize jer ne priznaju dete dobijeno uz pomoć surogat majke. Onda sam otišli u Nepal gde ne traže medicinsku vizu i dobili svoju bebu -  kaže Stanojevićeva.

SUROGAT MAJKA U SRBIJI BESPLATNA

Članica komisije za izradu Građanskog zakona Olga Cvejić Jančić ističe da je bilo dosta primedaba javnosti na surogat materinstvo. Jedna od njih je i ta da bi surogat materinstvo bio biznis kojim bi surogat majke zarađivale novac. Međutim, Cvejič Jančić kaže da prema predlogu zakona nije predviđenja novčana naknada za surogat majku.

- Nagrada za surogat majku je zabranjena. Dakle, nije predviđena komercijalna, nego altruistička surogacija kada neka žena želi da pomogne paru da se ostvari u roditeljskoj ulozi. Ugovorom je predviđeno samo pokrivanje troškova trudnoće i porođaja surogat majke i njen gubitak zarade ako je zaposlena -  navodi Cvejić Jančić.

                            

NEDOZVOLJAVANJEM SUROGAT MAJČINSTVA KRŠI SE USTAV?

Cvejić Jančić kaže da se nedozvoljavanjem surogat materinstva u Srbiji krši Ustav.

- Po Zakonu o uslovima i postupcima za prekid trudnoće surogat materinstvo je zabranjeno, ali to nije u skladu sa našim Ustavom koji predviđa da svako ima pravo da slobodno odlučuje o rađanju i da država podstiče i pomaže roditeljima u tome. Pri tome nije predviđeno nikakvo ograničenje ovog ljudskog prava, kao što je kod nekih drugih prava predviđeno - rekla je Cvejić Jančić.

Nepostojanjem mogućnosti dobijanja deteta surogat materinstvom se kako tvrdi Cvejić Jančić diskriminišu žene u slučaju nepolodnosti, jer kada je muškarac nepolodan naše pravo dozvoljava korišćenje semenih ćelija drugog muškarca, a kada je žena neplodna, tvrdi, postavljaju se pitanja i problemi u vezi sa tim.

Ugovor o rađanju može biti zaključen između srodnika, ali i između nesrodnih lica, što znači da surogat majka može biti u sredstvu sa nameravanim roditeljima, ali i ne mora. Surogat materinstvo bi, prema predlogu zakona, bilo dozvoljeno i za muškarce i žene bez partnera ako za to postoje naročito opravdani razlozi, a o postojanju tih razloga odlučuje sud. Za oplodnju embriona, koji se ubacuje u telo surogat majke, koristio bi se reproduktivni materijal bar jednog od nameravih roditelja ili reproduktivni materijal oba roditelja ako su njihove ćelije zdrave.

Ginekolog Dušan Vuleta kaže da je ideja surogat materinstva da i žene koje iz nekog razloga ne mogu da rode dete ipak ostvare svoje pravo da budu majke, ali da treba precizno čitav proces zakonski odrediti.

- Najčešći razlozi zbog kojih žena ne može da iznese trudnoću su neki hirurški  ili urođeni problemi kada žena nema matericu ili ima malu matericu, nezgodnu za iznošenje trudnoće, ili je tokom života imala saobraćajnu nesreću ili neke druge povrede zbog čega je morala da se odstrani ta materica - rekao je Vuleta ističući da bi surogacija bila rešenje za neke roditelje, ali da bi se konkretni zaključci mogli izvući tek nakon njene primene.

Prema nekim procenama, oko 400 000 parova u Srbiji ima problem sa neplodnošću. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2016. godini zabeležen je negativan prirodni priraštaj, -36 000, što znači da je više ljudi umrlo, nego što se rodilo. Zagovornici legalizacije surogat majčinstva ističu da bi se njime bolje zaštitilo pravo na osnivanje porodice, da bi se ublažile lične i porodične tragedije parova koji ne mogu da dobiju dete, smanjili bi se troškovi parova koji odlaze u zemlje u kojima je surogacija dozvoljena i povećao bi se prirodni priraštaj.

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA: NEJASNO KO JE TU MAJKA

S druge strane,  Srpska pravoslavna crkva nije pristalica surogat materinstva. Između ostalog kažu da je nejasno ko je u takvoj situaciji majka deteta, te da bi to dovelo do biznisa za surogat majke iako su ta pitanja već sada definisana Prednacrtom zakona. Problem je i što se u brak dvoje ljudi, kako kažu, mesa treća osoba

- To je vid nasilja i nad ličnošću surogat majke i nad ličnošću biološke majke i nad ličnošću deteta i nad društvom u celini, jer verujemo da biološka majka može biti samo jedna, ne može biti više majki. Tu se javlja problem, u smislu kada je u pitanju nadoknada za surogat materinstvo, prodaja svoga tela, trgovina ljudima, prodaja deteta. Sa druge strane, moguće je da nastupi kriza identiteta zbog toga što dete ima dve majke. Problem je i što se u bračni odnos muškarca i žene meša treća osoba. To ostavlja posledice i  na porodicu i na društvo. Crkva uvek blagosilja težnju za materinstvom, ali ne po svaku cenu. Jednostavno, moramo voditi računa  o posledicama, a posledice su i pravne i psihološke i biološke na ličnost - smatra jedan od sveštenika koji je želeo da ostane anoniman.

STANOJEVIĆ: NISAM IMALA OSEĆAJ DA JE TO MOJE DETE

Akteri surogat materinstva  prolaze kroz psihološke pripreme u savetovalištima, a dokaz o prolasku kroz to podnose  sudu prilikom sklapanja ugovora. Porodični terapeut Ivana Mihić kaže da je ideja tih priprema da roditelji koji čekaju bebu od surogat majke prođu kroz sličan proces kao i biološki roditelji.

- Radi se o ideji dobre podrške porodicama. Majka koja čeka dete od surogat majke prolazi kroz neke slične procese i bavi se brigama, interesovanjima i pitanjima kojima se bavi bilo koja majka u trudnoći - rekla je Mihić.

Mihić dodaje da povezivanje surogat bebe i majke ne mora da bude teže od slučaja biološke trudnoće, jer je to individulna stvar, te može podjednako biti zahtevna i za roditelje koji su rodili svoje dete.

Govoreći o svom  prvom susretu sa bebom, Snežana Stanojević kaže da u prvim danima nije mogla da se poveže sa njom:

- Nisam imala osećaj da je to moje dete. Ljubav i veza sa detetom se dobija upoznavanjem. Osećaj majka-dete se javio kasnije kada je ona počela da izgovara prve reči “mama”, “tata” - navodi Stanojević poručujući da žene ne treba da odustanu od odgajanja svog deteta.

Srbija više od jedne decenije nema Građanski zakon. Na njemu se radi već 11 godina, jer se javne rasprave svake godine produžavaju zbog pitanja oko kojih ne postoji konsenzus u društvu. Pored surogat majčinsta, u ta pitanja svrstavaju se eutanazija, hraniteljstvo, crkveno zaključenje braka, profesionalna odgovornost doktora i potpuna zabrana fizičkog kažnjavanja dece.

Ovaj tekst sam napisala 2016. godine.